Извор: Магазин Таблоид – Лист против мафије

  • Парама у Србији све може да се купи, па и дете које ће послужити родитељима да излече неке своје комплексе или задовоље перверзије.
  • То се више и не ради у тишини и потаји, у овој земљи такве изопачености нису више на срамоти, већ се бахати њима хвале пред милионским аудиторијумом.
  • Почиње завршна епизода одрођавања Србије и њеног потпуног уништења кроз разне, наводно модерне програме образовања и васпитања.

Аутор: Милица Грабеж

ПИНК-овизија Содоме и Гоморе

Телевизија „Пинк“ је на свом званичном порталу потврдила да у нови ријалити, који се спрема, улази и једна осмомесечна беба која још није ни проговорила. Беба припада брачном пару Жељку и Милици Митровић, али није њихово биолошко дете, већ усвојено.

  • Жељко је, иначе, дете на усвојење добио, највероватније, зато што се и до сада показао као изузетно „успешан“ педагог, који је свог најстаријег сина научио како да некажњено убија пешаке по Београду.

Српски медији су овим серијалом дотакли историјско дно са кога ће тешко моћи више да се уздигну, али је уношење осмомесечног детета у шоу програм у коме ће оно остати до свог пунолетства (?!?) јасно видљив симптом распадања и трулежи овог друштва. Пре неколико година Магазин Таблоид је објавио потресну исповест једне Рускиње која је бољу будућност потражила у Норвешкој, где су институције покушале да јој одузму сина, објашњавајући јој како је „полно општење међу најближим сродницима саставни део норманске традиције и да и њен син треба да буде узгајан у истом духу“.

„Пинков“ ријалити је на истој линији разарања не само општеприхваћених моралних вредности нашег друштва, већ и традиционалне породице, јер ће се на примеру несрећне бебе демонстрирати како је породица (отац, мајка, баба, деда, сестра, брат и тако даље) превазиђен и застарео модел, док је одрастање у морално изопаченој и разулареној комуни „модерни“ облик васпитања.

Жељко Митровић и његова телевизија одувек су били режимски гласноговорници који су „сиротињи раји“ преносили оно шта главешине мисле. Никада нису одскакали и никада нису ни покушали да буду пристојни, свесни да опстају само захваљујући милости властодршца. Због тога ни ово са бебом (која још није ни проговорила, а већ постаје ТВ звезда) не треба посматрати као изолован случај, већ као каменчић у мозаику који се зове „одрођавање Србије“.

  • Власт је све добро смислила и, овога пута, одлично организовала, што упућује на закључак да је идеја стигла са однекуд.

Прво је читавим сетом закона омогућено да у скоро сваком тренутку центри за социјални рад могу од биолошких родитеља да одузму децу, сместе их прво у хранитељску породицу и коначно продају морално изопаченим паровима дубоког џепа. Не треба нам никакав више доказ да ти, такозвани социјални радници уопште не брину о интересима деце, после овог последњег примера, где ће богаташ заштићен својим, на сумњив начин зарађеним милионима моћи несметано и јавно да се иживљава на свом тек усвојеном, малолетном детету, спроводећи над њим васпитне експерименте, без страха да ће му дете бити одузето због очигледне и пред милионским аудиторијумом доказане неспособности да обавља родитељску функцију.

Жељка Митровића и њему сличне штите не само њихови милиони, већ и блискост са Александром Вучићем, неприкосновеним владаром који се ни сам није показао ни као ваљан, а ни као успешану отац, бар када је старији син у питању.

Све је у Србији подређено идеји да се деца отимају од својих биолошких родитеља и рођака и продају платежно способним индивидуама. Родитељ чак не може ни да одреди стараоца детета за случај своје смрти, већ оно аутоматски припада држави, како би што је могуће пре завршило у неком Митровићевом ријалитију.

Код развода брака уопште се више не обраћа пажња на дететову жељу код ког родитеља би да живи, већ се све чини како би оно што пре почело да буде проблематично да би тада могло да буде одузето законитим родитељима. Ако, неким случајем, дете и остане у оквиру своје биолошке породице, држава кроз школски систем чини све да га одгоји тако да оно почне да презире традиционалну породицу, тежећи чланству у некој новој, „Вучић-југенд“ фамилији.

У уџбеницима за децу која тек стичу полну зрелост, а за коју су „брижни“ државни педагози били планирали предмет сексуално образовање, били су припремљени уџбеници у којима се хомосексуалност не само изједначава са хетеросексуалношћу, већ се и велича. Западни „душебрижници“ инсистирају преко такозваног „невладиног сектора“ да је потребно и кроз друге предмете да се рекламира полна слобода, како они називају наметање култа истополних односа.

У северно-европским земљама деца у обдаништима већ добијају сликовнице са модификованим верзијама класичних дечијих прича, па су сада дечији јунаци Ивица и Стевица, а не више Ивица и Марица. Преведена издања појавила су се у виду „страних донација“ и у појединим предшколским установама у Србији, али су после протеста родитеља повучена.

  • Разарање нуклеуса класичне породице, односно оног што је после свих ратова и несрећа у Србији још преживело од ње, постаје крајњи циљ ове Владе.

Примери за углед су председница владе која своју девојку води на поводцу и председник Републике који уместо прве даме у кабинет уводи шефа протокола. Породица се приказује као беспотребна, чак и као штетна, јер ограничава „несметани развој“ детета, односно малолетнику не дозвољава да ради све како он хоће. Уместо тога, пропагира се „индивидуални развој“ , односно потпуна слобода у свему, баш као у бајци о „Пинокију“. Ускоро ће српској деци бити сугерисано и како је образовање потпуно непотребно, јер ће Западу требати само неквалификована радна снага, а у Србији ће бити довољни и они са купљеним дипломама.

Ова издајничка власт је намерно побркала појмове „слобода“ и „хаос“. Није спорно право сваког појединца да се развија и понаша онако како жели, док тиме не угрожава друге, али јесте спорно када држава модел понашања неке мањине намеће већини као општи модел понашања. Ни једна држава на свету није оволиком брзином срљала у разврат и општу елиминацију најосновнијих моралних вредности, као што то чини данашња Србија. На Западу је то био вишедеценијски поступак, у појединим земљама чак и вишевековни.

  • У заштиту породице и најосновнијих моралних вредности није стала чак ни Српска православна црква, чији поглавар за шаку евра радо одлази да свети водицу тајкунима, али се у дому неког сиромашка још није појавио.

Ни Српска академија наука и уметности није дигла свој глас и затражила макар формалну, ако је суштинска непожељна, јавну расправу о образовном систему и плановима који нам се намећу. Нико се више ни гласно не узбуђује, нити буни. Сви као да су се помирили са тим да ћемо нестати и то веома брзо. Бела куга, изгладњавање радника који не примају плату, а сада још и трговина децом као белим робљем, то је данашња Србија.

Advertisements