©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

  • Што више страних „инвеститора“ долази у Србију, то се више становника Србије сели у иностранство, јер се наводне „инвестиције“ своде само на бесомучно пљачкање последњих ресурса који су нам остали и на израбљивање јефтине радне снаге којом се државно руководство хвали по свету.

Аутор: Игор Милановић

Профит белосветских „инвеститора“ и нелојална конкуренција уз дозволу владе Србије уништавају српски аграра

Последњи „инвеститор“, чији је долазак је најављиван и званично је немачка месна индустрија „Тенис“ која ће у катастарској општини Зрењанин добити 2.420 хектара најквалитетније банатске земље и то у најам на 30 година по цени од само 207 евра по хектару за годину дана.

Иако је „Тенис“ тек скоро поднео комплетан бизнис план на основу кога је локална самоуправа одобрила пројекат, припреме су на локалу почеле још пре годину дана, када се још није знало хоће ли „Тенис“ уопште доћи и под којим условима. Очигледно је неко у Зрењанину још тада знао шта Немцима треба и направио план детаљне регулације комплекса-фарме „Банатски Деспотовац“  у истоименом селу код Зрењанина, управо по жељама „Тениса„.

Сада преостаје само још само да републичка Влада изда сагласност (што је сигурно, јер је управо она на челу са тадашњим премијером Александром Вучићем „Тенис“ вукла за рукав и наговарала да дође у Србију), а на крају и скупштина града Зрењанина мора са планом да се сложи.

Ова фарма је само почетак пословања „Тениса“ у Србији, који планира да по истом сценарију скоро бесплатно на коришћење добије неколико десетина хиљада хектара.

„Тенис“ је веома контроверзни „инвеститор“ који је морао да одустане од неколико већ припремљених инвестиција у земљама Европске Уније, зато што нико није хтео да пристане на услове које је прихватила српска Влада.

Прво, радни услови у његовим погонима у Немачкој су на незамисливо ниском нивоу, а плате изузетно ниске. Осим тога, „Тенис“ располаже комплетним, заокруженим системом који почиње са узгојем, иде преко набавке хране, затим клања и прераде меса, па све до његове продаје. Ништа не остаје локалним привредницима и пољопривредницима како би и они могли да зараде који евро. „Тенис“ узима све, без милости или обзира.

Уместо да помаже сопствене пољопривреднике, Влада земљиште буквално поклања странцу који је само обећао да ће да уложи неколико стотина милиона евра, али је прећутао да ће те паре дати самоме себи, односно некој од компанија које постоје у његовом пословном царству. Српској привреди, али и држави неће отићи ни један једини цент.

У исто време када је објављена вест о доласку „Тениса“, министар задужен за регионални развој Милан Кркобабић је изнео податак, како у Србији од 4.700 села у 1.200 нема ни једног житеља, а да у чак 150.000 кућа нема ни једног станара. Колико би сеоских пољопривредних газдинстава било спашено, да је Влада њима дала земљу на 30 година за најам од по 200 евра годишње?

За разлику од страних „инвеститора“ српски пољопривредници би сав новац који би зарадили од пољопривреде оставили у овој земљи. „Тенис“ и њему слични у Србију не долазе да би овде уложили свој новац, већ да би извукли паре одавде.

„Тенис“ ће у Србију увести 2.500 приплодних свиња за фарму у Зрењанину, уместо да их купи од овдашњих фармера.

Храну за њих ће такође куповати од самог себе, јер има вишак производних капацитета у иностранству. Коначно, ова компанија ће уместо српских произвођача извозити свињско месо у Русију на основу билатералног споразума између Београда и Москве. Тако ће српска привреда имати додатни губитак.

Поред свега тога, ова компанија веома вешто користи субвенције које Европска Унија даје пољопривредним произвођачима, због чега ће храну за свиње увозити из сопствених субвенционисаних погона у ЕУ. Са друге стране, субвенције које, евентуално, добија српски сељак од овдашње државе нису ни приближно онима из Европе, тако да је „Тенис“ у суштини нелојална конкуренција српском аграру.

Браћа Тенис су у Немачкој на лошем гласу, нарочито Клеменс Тенис, који се хвали да је лични пријатељ Владимира Путина, уз чију помоћ жели да сиромашној Србији отме земљу, изнајми радну снагу, као робље и профит подели са Владимиром Путином, који на исти начин као и Клеменс Тенис, третира Русе као робље у својој земљи.

Колико год да ова компанија запосли људи у Србији, истовремено ће бар двоструко више њих остати без посла управо због овог раскорака у субвенцијама у Европској Унији и у Србији. Сваки од тих радника који буду изгубили посао храни најмање два члана домаћинства, тако да ће се број сиромашних и гладних у Србији драматично повећати.

Говорећи о напуштеним селима и запарложеној земљи, министар Кркобабић је морао да призна како ће овим темпом, ако се нешто хитно не предузме Србија за три деценије остати без села и индивидуалног пољопривредног произвођача. односно да ће све оно што се, евентуално, буде производило у српском аграру потицати од белосветских „инвеститора“ који само гледају како да што више пара извуку из Србије.

  • Занимљиво је да се нико од званичника није јавно запитао, због чега је „Тенис“ тражио закуп од 30 година, а не неки дужи или краћи рок.

По садашњем технолошком развоју, као и са очекиваним напретком у наредним годинама, свака парцела која се користи интензивним методама које употребљава „Тенис“ после 30 година постаје не само потпуно неплодна, већ и затрована. На њој, после тога, без изузетно високих инвестиција за детоксикацију деценијама није могуће ништа производити!

Менаџмент немачке компаније је зато израчунао да је оптимални рок за излазак из Србије тридесет година, а подмићени властодршци у Зрењанину и републичкој Влади су тај захтев моментално услишили. После „Тениса“ у Банатском Деспотовцу ништа више неће моћи да расте.

Осим тога, и министар Кркобабић је помињао 30 година као крајњи рок до када ће нестати и последњи српски сељак, па су немачки „инвеститори“ овај временски период означили као једини могући у коме ће уопште бити у стању да нађу радну снагу за своје фарме.

  • Српске власти не улажу уопште у пољопривреду и немају никакав стратешки план за будућност српског аграра и, уопште, српске привреде.

Егзодус становништва поприма већ библијске размере. Највише одлазе млади и стручни људи, јер не виде никакву перспективу у земљи у којој владају медиокритети и партијски кадрови.

Лекари и, уопште, медицинско особље из Србије је веома тражено у свету, а овде, у својој родној земљи они примају плате од којих не могу ни да преживе. Сви који су могли напустили су Србију. или намеравају да то учине у најскоријој будућности, тако да ће наше болнице и домови здравља остати без квалификованог кадра.

Директор дома здравља Краљево“ у Краљеву, др Мирјана Крчевинац  је због недостатка лекара морала да уведе радну обавезу примерену ратном стању: сви лекари су, по потреби, дужни у свако доба дана или ноћи да раде.

Ову своју одлуку од 24. марта 2017. она је образложила чињеницом да у служби Хитне медицине више нема довољно медицинских радника ни за најнужније и најхитније интервенције, због чега и лекари из дугих служби, по потреби морају да прихвате да се одазову позиву за испомоћ.

Ускоро, међутим, ни то неће бити довољно, јер ће лекари и медицинске сестре бити дефицитарни не само на појединим одељењима појединих медицинских установа, већ у целој Србији.

Милијарде евра су на основу плана који је измислио садашњи специјални саветник Александра Вучића, Млађан Динкић, дате странцима који су обећали да ће отворити нова радна места и запослити локалну радну снагу. Уколико су и испунили дато обећање и запослили обећани број радника, такви „инвеститори“ дају мизерне плате, често испод просека који важи не само у Републици, већ и у региону где је „инвестирано“.

Не треба очекивати ни да ће код „Тениса“ бити било шта другачије, будући да је он и у једној високо уређеној земљи, као што је Немачка, налазио рупе у закону како би малтретирао запослене и смањивао им плате мимо потписаног колективног уговора.

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

Advertisements